Planet FSN

Lancelot za default!

2008-08-27T11:01:16+00:00

Veliki Montipajtonovac i osvedočeni virtuoz na C++-u i mnostvu ostalih jezika objavio je prvu stabilnu verziju svoje nove aplikacije.

Lancelot je, precizno, application launcher interface za KDE4. Prema onome što sam pročitao na sajtu i video na screenshotovima, stvar je jako dobro smišljena i svakako zaslužuje preporuku za probati svim KDE4 korisnicima. U svakom slučaju, čestitke Ivanu za 1.0, a nadam se da ćemo kroz neko vreme Lancelot videti kao default.

Gnom na srpskom, latinicom

2008-08-25T16:02:14+00:00

Srpska lokalizacija za Gnom je dostupna paralelno i na ćirilici i latinici još od početka lokalizacije 2.x serije izdanja od strane grupe prevod.org skoro pa davne 2003. ili 2004. godine . Jedno vreme je postojala želja da se napravi i ijekavska lokalizacija, ali za to nikada nije bilo dovoljno volontera.

Međutim, izmenom glibc lokaliteta modifikator „@Latn“ je zamenjen modifikatorom „@latin“ što su distribucije munjevito usvojile, iako je prevod Gnoma ostao na „@Latn“. Posledica je da od tada umesto prevoda na latinici, kao zamena, uleće prevod na ćirilici.

Priznajem, nije lepo. Da izbegnemo dalju borbu sa vetrenjačama i potragu za odgovorom na pitanje koji modifikator je ispravan, danas sam pokrenuo skriptu koja je par meseci „skupljala prašinu“ i napravio konverziju za sve prevode koji će stići uz Gnom 2.24.

Latinične lokalizacije za druge module iz Gnomovog SVN skladišta ću preimenovati kako budu dopunjavane. Sledeći problem je procenat od samo 69% lokalizovanog korisničkog sučelja (15% su poruke sa malim izmenama). Da podsetim, OpenOffice.org 2.4 i buduće izdanje 3.0 su lokalizovani na srpski jezik 100%!

Ako želite da pomognete lokalizaciju Gnoma, i uz to naučite nešto novo o programima i alatima koje koristite, pridružite nam se na dopisnoj listi gnom@prevod.org

Google дигитрон

2008-08-25T12:01:19+00:00

Да ли сте знали да Google може да се искористи као приручни дигитрон (илити калкулатор) са корисним конвертором за јединице мере? Ради крајње једноставно и интуитивно. У поље за претраживање је довољно уписати једначину, завршити је знаком једноакости ради форсирања калкулатора и након тога притиснути „ентер“, а Гугл ће обавити рачун и приказати резултат. Могу се користити [...]

Успех на поетском конкурсу

2008-08-24T16:51:33+00:00

Некада давно, док сам био заљубљени и остављени момак, писао сам поезију (збирка је допуњена двема новим песмама). Било је то пре више од десет година (ал’ сам матор, а?)! Писао сам ја свашта (није за оне са слабим желудцем ), али никад нисам писао за такмичења или конкурсе… никад, до пре који месец. [...]

С Флоком у свет

2008-08-21T16:19:04+00:00

Упаде ми јутрос позивница од brainkilla да пробам Flock. Пробао ја то давно, али ме нешто није одушевило — нашминкани Firefox. Али… размишљам већ неко време да раздвојим профил за социјалне мреже, електронску пошту и друге вратоломије посебно, а профил за сурф, p2p и слично на другу страну. Ватрена лија ми је лепо послужила у ту [...]

KDE 4.1 za Debian Lenny

2008-08-21T07:39:50+00:00

Iako se neće pojaviti kao deo sledećeg stabilnog Debiana, KDE 4.1 će ipak biti dostupan za korisnike Lennyja. Debianov KDE tim je završio bekportovanje paketa iz eksperimentala koji su dostupni na http://kde4.debian.net/.

Linija sa sources.list: http://kde4.debian.net/ lenny main

KDE4 minimal: aptitude install kde4-minmal

KDE4: aptitude install kde4

Korisnicima unstablea se preporučuje ostajanje na experimental paketima (KDE4 će ući u unstable kada Lenny postane stable), ali ću svakako u narednim danima testirati ovaj repozitorijum i KDE4 iz njega. Verujem da neće biti previše razlike od ovoga što se može naći u experimentalu, mada, ukoliko izuzmemo probleme sa NVIDIA karticama, KDE4 iz experimentala funkcioniše prilično dobro.

OpenOffice.org popust tokom jeseni

2008-08-15T13:54:24+00:00

Prenosim ekskluzivnu najavu sa Danilovog bloga:

Čisto da se zna, i OpenOffice.org je rešio da isprati Majkrosoftovu ponudu, pa i on nudi popust od 22% ove jeseni na lokalizovanu verziju. Tako je sada cena sa nula spuštena na nula dinara.
Po ovoj povlašćenoj ceni se OpenOffice.org na srpskom može kupiti samo na http://sr.openoffice.org dok je na drugim mestima ostala stara cena od nula dinara.

Госпођо, ја сам ожењен

2008-08-11T09:44:36+00:00

Ево још мало брачног хумора, но овога пута сложеног у добар виц. Ово би се могло узети као могуће решење за ситуацију када лепша половина не верује да јој је супруг веран и да када излази не иде да се нађе са другом женом већ са другарима у кафану (или пивницу, како год). Остатак записа [...]

Циркуларно писмо (за мушку популацију)

2008-08-10T16:25:00+00:00

Ако нисте ИТ (не)писмени, а добијете неко досадно циркуларно писмо у своје поштанско сандуче, или вам је једноставно досадно, онда се забавите и пошаљите овакво писмо назад пошиљаоцу и свима са TO: и BC: листе. Ако ништа, бар ће се 1/3 прималаца вашег циркуларног писма добро забавити. Остатак записа прочитајте на блогу. ©2008 Александар Урошевић за [...]

Инсталација на клик (далеко)

2008-08-06T20:21:49+00:00

Дуго сам користио додатак OneClick Install за WordPress. Служио ми је да лако и брзо инсталирам нове теме и додатке, одн. да надоградим већ инсталиране на нову верзију. На жалост, развој овог додатка је обустављен, што је показала данашња надоградња истог на последњу верзију 0.9.9. Али… Остатак записа прочитајте на блогу. ©2008 Александар Урошевић за блог [...]

Како перманентно обрисати Facebook налог?

2008-08-04T06:50:07+00:00

О овоме нисам раније размишљао, али је питање „како трајно обрисати налог на Facebook мрежи“ поставила Мариница ЛО. И оно стварно, свакојаких ликова има по нету, од нормалних до психопата које пишу претеће поруке у коментарима по блоговима зато што им се не свиђа туђе мишљење (овом приликом поздрављам психопату који се представио као „радикал“, [...]

levelHead dostupan za preuzimanje

2008-07-30T12:23:38+00:00

levelHead — igra koja spaja virtuelni i stvarni svet

Od kako sam prvi put saznao za levelHead, želim da kupim web kameru da ga probam. Sad je kod oslobođen, pod GPLv3 licencom, tako da bar oni koji imaju web kamere mogu da ga probaju.

Javite utiske!

Еколошка едукација - нацрт ПП

2008-07-29T06:35:19+00:00

Ево нацрта (сценарија?) пропагандног програма за рециклажу ПЕТ амбалаже који сам негде (појма немам где, али се сећам да јесам) поменуо у петак. И то чак два комада!

Тема 1: Мали и велики комшија

Сцена прва: Мали комшија, школарац млађих разреда основне, вози бициклу у насељу. Преко пута паркинга је жичани контејнер (или еквивалентна посуда за сакупљање ПЕТ амбалаже).
Сцена друга: Велики комшија, послован човек, долази (са посла?) и паркира свој џип на паркингу.
Сцена трећа: Велики комшија излази из аута, осигурава врата притиском дугмета аларма (пик–пик) и истовремено испија последњи гутљај течности из мале ПЕТ флашице. Прелази преко улице, пролази поред жичаног контејнера и баца флашицу на травњак.
Сцена четврта: Мали комшија све то посматра, прилази флашици која остаје иза великог комшије, узима је и ставља у руксак. Све ово се понавља неколико пута (дана).
Сцена пета: Мали комшија џак пун сакупљених малих ПЕТ флашица доноси до улазних врата великог комшије и оставља га на комшијином кућном прагу, са прикаченим папиром на врху џака.
Сцена шеста: Велики комшија понавља исту радњу као и раније, мали комшија поново узима бачену флашицу. Велики комшија долази до врата стана, види џак и почиње да бесни.
Сцена седма: Велики комшија уочава папир на џаку, узима га и чита: „Поштовани комшија, празну ПЕТ амбалажу одлажите у контејнер поред кога сваког дана пролазите, не бацајте је на травњак где се ја играм. Хвала. — Мали комшија.“

Тема 2: Еколог и немарна особа

Сцена прва: Еколог карактеристично обучен (зелена униформа, на лежима натпис „чувај животну средину“) шета парком. У сусрет му долази немарна особа необавезно обучена, испија сок из мале ПЕТ флаше.
Сцена друга: Немарна особа пролази поред пластичног контејнера на којем је видно истакнута порука “Само за ПЕТ” са нацртаном ПЕТ боцом. На корак иза пластичног контејнера немарна особа баца празну ПЕТ флашицу на травњак поред стазе.
Сцена трећа: Еколог стиже до немарне особе, прилази јој и обраћа се речима: „Извините, испала Вам је празна флашица на травњак. Вероватно сте промашили канту за одлагање ПЕТ-а?“.
Сцена четврта: Немарна особа се постиди и погнуте главе окрене ка травњаку, дохвати флашицу и баци је у контејнер.
Сцена пета: Еколог се са осмехом захваљује немарној особи уз поруку „Чувајте животну средину“.

Е сада још остаје да ово буде усвојено, пронађу глумци, и да се одради (на локалном нивоу).

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Мујо из Сребренице

2008-07-26T06:22:44+00:00

Актуелно, стигло јутрос поштом, па је ред да поделим са светом (мада је вероватно свет већ чуо, а држава је чула и пре него што је чуо свет).

НАПОМЕНА: Националистички хомофоби не треба ово да читају!

Дош’о Мујо у Београд на предавање алтернативне медицине.
Мало боље погледа предавача па каже:
⋆ „Извинте, да нисте Ви можда Радован Караџић?“
⋆ „Па јесам“ одговара предавач.
⋆ „Ма немогуће“ каже Мујо.
⋆ „А тко си ти?“ упита Караџић,
⋆ „Мујо из Сребренице“ одговори Мујо.
⋆ „Ма немогуће“ каже Караџић…

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Добро дошли у годину када сам пошао у први разред основне

2008-07-25T16:56:39+00:00

Било је то давне 1984. године. Са месец дана до седме године, пошао сам у први разред. То је био један нови почетак новог детињства и почетак контроле мојих необавезних дечијих играрија. На жалост, данас не започињем никакав нови живот, али сам сазнао, истина касно, да је већ почела реализација нове контроле, необавезних играрија, али и озбиљних обавеза.

Јутрос нисам стигао да попијем прву јутарњу кафу пре одласка на посао, јер сам надгледао један супер тајни посао о коме не могу да причам јавно (ко не треба да зна, вероватно већ зна, а ко треба да зна нећу му рећи јер је небитно).

Пре подне сам, као и сваког другог радног дана у недељи, провео на послу. Прво сам поставио питање на форуму СК око прекидања дељене Интернет везе при успављивању машине, а онда на једној машини решавао проблем спуцаног Виндоуза који није хтео да учита корисничка подешавања, нити обави chkdsk. Долазио чак и „мајстор за компјутере“, али ни он није решио проблем — хард диск зеза. Кад сам завршио хитне обавезе, прво сам успео да инсталирам нелегални w2k, а потом да га прегазим лиценцираним XP. Активацију обавио преко нета (мрзело ме да вртим телефон техничке Мајкрософтове подршке), некриптованом везом (ваљда?) и чак регистровао (можда и по други пут) корисника који ту машину користи. Оставио га да скида енглескиу иснталацију OpenOffice.org пошто српска из неког разлога неће да ради на свежој иснталацији Виндоуза (каже да програм није добро инсталиран и да ће реинсталација можда помоћи, али реинсталација не помаже).

Доручковао сам, поново, пилећи батак на ћумуру, у лепињи са мајонезом, кечапом, купус салатом и парадајзом.

У разговору са директором изложио сам пре-алфа сценарио за едукативни спот о рециклажи ПЕТ амбалаже, али о томе неки други пут (у понедељак ћу завршити сценаријо па можда и поделим са вама .

За ручак сам ручао само супу (са словима), али нисам могао ништа више јер ме pizza од синоћ још увек држи ситим (просто невероватно)!

Проверавајући поруке на твитеру спазим нови патриотски корак РАТЕЛ-а (пази PDF) о коме су писали tamburix, jazzva, walker, Nightweaver (извињавам се онима које нисам поменуо). Све је почело од Слобине вести на Интернодиуму, а повела се и конструктивна расправа на форуму ДТП.

Из Уркетове кухиње: сутра ћете и ви, драги читаоци, сазнати који тоалет папир најволем и којим прстом чачкам нос. Зашто да само држава буде привилегована знајући те круцијалне чињенице о мени, ја знам да „народ се пита!“

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Tehnografija dana: anonimizujte saobraćaj pomoću Tor-a

2008-07-25T10:55:50+00:00

U društvu u kome je sveopšte prisluškivanje internet saobraćaja deo svakodnevnice, vredi izdvojiti par minuta za povećanje sopstvene anonimnosti na `netu…

Prvo instalirajte pakete: privoxy, tor i torbutton-extension pakete, recimo komandom:

sudo apt-get install privoxy tor torbutton-extension

posle toga otvorite fajl /etc/privoxy/config i dodajte liniju:

forward-socks4a / localhost:9050 .

Zatim, ako iz nekog razloga apt-get nije uspeo da instalira torbutton plugin za firefox, instalirajte ga ručno (otvorite Tools->Add-ons, idite na Get Add-ons i kucajte tor u pretragu).

Startujte servise sa:

$ sudo /etc/init.d/tor start
$ sudo /etc/init.d/privoxy start

I pojaviće vam se dugme u donjem ~~levom~~ desnom uglu firefoxa, za uključivanje i isključivanje tor-a.

Ostale programe podesite da koriste proxy na localhost:9050 i to je to.

Konekcija je malo usporena, ali dugme u firefoxu omogućava lak prelaz između anonimnog i običnog surfovanja.

Знакови у огледалу

2008-07-24T20:44:16+00:00

Моја два највећа типографска трипа догодила су се у протеклих пет–шест година.

Први је био кад сам угледао lol и запитао се „шта сад ово значи, Чича Глиша коме се види глава и руке подигнуте у вис, неки кловн са вертикалним очима, тањир са прибором за јело са стране, о чему се овде ради, бре?!“. Пар тренутака након свршетка те мисли дошло је (из дупета у главу?) — па није ово аски арт, ово је LOL!

Други сам доживео читајући неке баш гик вицеве, и наилазим на усамљено db. Трип „како су, јеботе, успели да ставе слово Д у огледало и напишу га наопако?!“ пропао је чим сам бацио поглед на тастатуру — у мајку му, па ово је слово Б, добар трип. Иначе, овако може да истрипује и пар qp (ку-пе), као и да са претходно поменутим паром у новој линији формира детелину са четири листа:

qp
db

Ето, визуелних трипова за уморну главу на све стране

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Ухапшен Радован Караџић

2008-07-21T22:05:36+00:00

Како Блиц и Б92 преносе

Савет за националну безбедност Републике Србије саопштио је да је вечерас акцијом српских служби безбедности лоциран и лишен слободе хашки оптуженик Радован Караџић. Караџић је приведен истражном судији Већа за ратне злочине Окружног суда у Београду, у складу са Законом о сарадњи са Међународним кривичним трибуналом за бившу Југославију.

Интегрални текст из Прес службе Председника Србије

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Debian love

2008-07-20T21:27:39+00:00

Možda jedan od najboljih poklona Debianu za petnaesti rođendan koji ga očekuje u avgustu je nedavno venčanje Meike Reichle i Alexandera Schmehla, Debian developera. Ovo je prvi put da se nešto ovako dešava, a iako ne verujem previše u papire i formalnosti kada su osećanja u pitanju, cela priča mi je jako, jako simpatična. Mieke je na svom blogu objavila sumarizaciju čitave stvari, a deo Debian project newslettera posvećen njima je u nastavku. Iako su šanse da ovo im ovo nekada neko prevede minimalne, srećno!

Meike Reichle and Alexander Schmehl married

After getting to know each other three years ago [18]through their Debian work Debian Developers Meike Reichle and Alexander Schmehl were [19]married on Saturday, 28 June 2008, at Lake Constance in Germany. Thsi marks the first time two Debian Developers were joined in marriage. [20]Several other DDs, one of whom served as the groom’s best man, were present to celebrate with Meike’s and Alexander’s friends and families. As a wedding gift they presented a cookbook including the favourite recipes of many members of the Debian community. Version 1.1 of the book is already in the works, hopefully with a clarified license and maybe also incorporating changes required by FTBFS bugs if any are filed by the newlyweds in time. The Debian project’s congratulations go
out to the happy couple, and we hope this may be the start of a very joyful time in both their lives.

18: http://blog.alphascorpii.net/english/personal/debian-love-story.html
19: http://www.alphascorpii.net/wed/
20: http://www.alphascorpii.net/wed/DDs.jpg

Духови… у Крагујевцу

2008-07-20T18:11:44+00:00

Шумарице су део града и насеље у Крагујевцу на коме се налази Спомен парк „21. октобар“. За оне којима историја слабије иде, на том месту су 20. и 21. октобра 1941. године нацисти стрељали 2300 крагујевчана, међу којима је било и доста деце. Наша велика песникиња Десанка Максимовић о том тужном догађају написала је поему „Крвава бајка“.

Шумарице су доспеле у очи јавности како Србије, тако и других држава, по прошломесечном догађају који и даље траје. Наиме, у Шумарицама је службеник Рајфајзен банке пословнице у Крагујевцу сакрио 1.500.000 (милион и по) еура (пре десетак дана је нађено 60.000 швајцараца, а за преосталих 50.000 еура се још увек трага).

Трећа ствар, због које иначе и пишем овај запис, јесте вест која је ономад засенила српску „читалачку“ публику — јесенас су се појавили духови у Шумарицама! Пре пар година су Шумарице облетали „летећи тањири“, али овога пута постоји „необориви“ доказ — фотографија усликана мобилним телефоном!

Духови у Шумарицама

Да, да, веровали или не, овај феномен је истражио Курир, пренео је 17. јуна и стручно мишљење неког стручњака за духове и друге „санђаме“, а вест ударио на насловну страну! Чак су сутрадан у чланку „Духови не мирују“ још мало догађај поткрепили стручним мишљењима, духовима, необележеним гробљем, осветом, и др.

Театрално, нема шта. Можда је чак неко и поверовао у ову небулозу. Али, одкуд онда нашој браћи русима још у мају ова иста фотка, само у пуној величини и квалитету, а послао је баћушка Рус редакцији руског сајта?

Блах, ко овде кога јебе, руси курир, или курир србе?

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Живот са компјутерашем

2008-07-20T08:43:50+00:00

Живот са компјутеашем, или у оригиналу „Заједнички живот“ је литерарно дело које у данашње време представља школски пример везе или брака у коме је један од учесника (супруга/девојка или супруг/момак) жртва зависности од рачунара, било да је у питању посао или забава.

Овај текст написала је девојка чији је супруг програмер. Текст је стар преко 3 године, али ми до сада није пало на памет да га ставим на блог, па то овога пута исправљам.

Aко се пронађете у овој причи, не тугујте, нисте једини

ЗАЈЕДНИЧКИ ЖИВОТ

кратак водич и саветник за све оне који се одлуче за живот са програмерима

НАПОМЕНА: Сви догађаји и ликови описани у овом водичу су истинити. Свака подударност са стварношћу је намерна.

ГЛАВА I

Упознавање

Како препознати „компјутераша”, огрезлог у програмирању и слично? Када на улици видите мушкарца (немам ништа против жена, али мислим да су помало глупе за то) чије су беоњаче црвене, а очи се цакле, коса неуредна, често прљава, човека са брадом од 2, 3, …5, …7 дана, крајње немарно обученог и који има релативно аљкав однос према свом спољашњем изгледу, немојте помислити да је неки „тешки наркоман”. Можда тиме не бисте много погрешили јер то и јесте нека врста неизлечивог порока. Овакав физички изглед одаје типичног „компјутераша”. Пружи ли вам се прилика да разговарате са њим (ћаскате) и даље ћете бити у дилеми. Те наизглед свестране особе причаће са вама о времену, спорту, политици са жаром једног Енглеза, спортисте или пензионера-политичара-доколичара. Помислићете — како диван човек, пун стрпљења и тема за разговор. Благоглагољив и мио. Али упамтите — то је велика варка! Успут ћете приметити како има нежне рууке, али запуштене нокте. Не препуштајте то слуцају. То је дефинитивно „компјутераш”!
Па, ако сте спремни да себе жртвујете, прихватите позив на други састанак (уколико га уопште буде, јер су они врло пробирљиви — чим осете да ви нисте погодан терен за ширење њихових идеја, неће се двоумити у вези поновног виђења). Сачекајте тај следећи сусрет. После уобичајеног питања: „Чиме се бавите?” он ће вам површно одговорити: „Компјутерима.”, испитујући терен. Ако покажете мало интересовања, спаса вам нема. Кад смо већ код приче, временом ћете приметити још једну ствар: сем када је реч о компјутерима, њихови уобичајени одговори биће: ДА, НЕ, МОЖДА, или само климање главом, док касније не почну да вас игноришу. Али отом-потом. Вратимо се на прве разговоре и упознавања. Дакле, када започне разговор на тему свог посла, помислићете како водите дискусију на равној нози, јер се и ви с времена на време убацујете у причу, а он вас, са уважавањем (али само наизглед), слуша. Уствари, он тог тренутка мисли како је велика гњаважа објашњавати те „сложене ствари” једном непоправљивом лаику. Али не очајавајте. Временом ће се заборавити у причи и јадаће вам се, као највећем стручњаку како „тамо неки фајл прави проблеме”, не приметивши ваш збланути поглед и прикривену досаду. Вашим састанцима по кафићима и другим јавним местима већ је одзвонило. Чим процени да сте улетели у паукову мрежу, одвућиће вас у своју јазбину тако да никад више не угледате светлост дана.

ГЛАВА II

Предбрачни живот

Када вас је већ придобио за себе и ви се до ушију заљубите у њега, ваш „мио и пажљив створ” почиње да вам окреће леђа. Не није у питању друга девојка, немојте очајавати. Пошто вас удобно смести и упозна са укућанима, он ће окренути леђа осталом свету и почети свој чувени рад на компјутеру коме краја нема. Неће вам требати много да схватите (сем ако сте плавуша) да имате супарницу у виду метално-пластичне-жицане заводнице са силиконским додацима. Да, моје драге, то је компјутер. У почетку ће вам изгледати љупко, али једно је сигурно — за кратко време постаће то ваш непријатељ бр.1. Наравно, као сваки лепо васпитани домаћин, изабраник вашег срца ће вас упознати са својом старом љубављу. То ће учинити на најувредљиви могући начин, тако што ће вам показати неке шаре и сличице, поистовећујући вас са дететом. Већ следећег трена, шаре ће заменити непрегледни бројеви и неразумљиве речи које се исписују на екрану.
Помислићете — па добро, сат-два рада га неће много одвојити од мене. Врага сат-два! Сутра ће то већ бити 3, прекосуртра 5, све док једног дана не схватите да цео дан нисте са њим проговорили ни реч (сем када се јада или хвали). Знате, то и није толико лоше — имаћете јединствену прилику да упознајете свог драгог и са леђа и да детаљно испитате праменове његове косе на потиљку. Ако решите да се бавите сликарством, од вашег мушкарца неће бити идеалнијег модела. У стању су да сатима непомично седе и буље у екран, једва приметно померајући прсте по тастатури, крајње незаинтересовани што вас на пример боли глава, или бисте у шетњу. И никако га не дирајте и не покушавајте да се умиљавате. Хтели-не хтели, бићете грубо одбачени уз речи: „само мало, само секунд, ево сад ћу”. Запамтите добро ове фразе — ускоро ће се сав његов ванпрофесионални разговор са вама свести само на то.

ГЛАВА III

Нови пријатељи

Неминовно је да са новим партнером уводите себе и у нови круг пријатеља. Верујте, нема досаднијег и убитачнијег друштва од пријатеља компјутераша. Прво се морате помирити са следећом чињеницом: они се виђају сваки дан, али сваки дан! По устаљеном протоколу, та дружења постају све дужа и дужа, тако да једни другима постају део кућног инвентара. Ако имате мало среће или шарма, неки од њих (они финији) третираће вас као кућне љубимце или, још горе, као забавни програм у тренуцима предаха. Постаје вам јасно да више не можете да учествујете у компјутераским разговорима који се често своде на скраћенице типа ФРП, СМБ и сл., уз српско-енглеске кованице и псовке. Не покушавајте да промените тему! То никако! Ако вас уопште буду регистровали, обично ће вам кратко одбрусити: „Ти си беше пошла некуд?”.
Зато не дозволите себи таква понижења или као ја, огуглајте на то. Ваше молбе типа: „Ајмо кући!” и сл. неће уродити плодом, већ ће само изазвати бујице беса, које су сада већ честе. После извесног времена, више вас неће ни водити са собом. Не узбуђујте се због тога, вама би тамо ионако било досадно. Да напоменемо још једно: ако се деси да ваш „нежни створ” удари по тастатури свом силином или залепи џојстик за екран монитора — игноришите! У супротном се може десити да ви постанете објекат за искаљивање беса, или, не дај Боже, врећа за ударац. Што се последњег тиче, мушкарцима „компјутерашима”, морам признати, кочнице прораде на време.

ГЛАВА IV

Брак

Одлучили сте да се жртвујете до краја. Не смета вам ваша подређеност њему, ни све остале горе наведене мане. Његов шарм је ипак јачи. Или се можда варате како ће брачни живот начинити од њега правог човека. Све саме заблуде! Нисте ни приметили како сте заправо ви њега запросили. Он је превише заузет да би мислио на то. Свадбене припреме теку својим током и ви сигурно уживате у њима. И даље загледани у леђа свог младожење, узбуђено му причате о својој венчаници, а не схватате да он не хаје за то. Чак ће вам допустити да му ви изаберете одело, кошуљу, чак и кравату. Вероватно би вам био захвалан до неба кад не би морао да баш тог дана иде на тамо неко своје венчање. Не зато што то не жели, већ нема баш много времена за то. Добро ипак ће поћи, успели сте да му објасните како је то једини начин да се венчате. Венчање пролази у вашем страху да ће, уместо ДА, он пред матичарем рећи оно своје чувено YEEES! На весељу се досађује, правећи у глави (или на столњаку) шеме и алгоритме. Нервозан је, јер не може да разговара са својим „сарадницима” о оним скраћеницама. Али немојте их жалити — они се већ споразумевају погледима и њихова блискост изазива у вама таласе љубоморе.
Први дан брака је за сређивање утисака. Узбуђено гледате снимак венчања, не приметивши како ваш супруг поред вас спава.
Каснија објашњења овог поступка ће се свести на следеће: „Не занима ме то сад, кад се свега сећам. За коју годину ће ме МОЖДА(?) занимати.”. Та њихова проклета рационалност и логика вас доводи до тачке кључања.
Шта учинити са новцем добијеним од рођака? Ред би био да се „скућите”. И док се вама по глави врзмају веш-машине, штедњаци и фрижидери, он вам већ потура под нос педантно направљен списак опреме која је неопходна да би он могао да се бави својим послом без краја, Не можете да одолите молећивом погледу и одобравате то. Пресрећан, он вас љуби, а ви помишљате да је срећнији него онда када сте рекли оно своје судбоносно ДА. Вероватан наставак брачних догодовштина био би следећи: своје потомке ће брж-боље, чим могу да дохвате тастатуру и миша, учланити у свој програмерски тим. Немоћно ћете посматрати како вашу децу претвара у људе због којих сте ви на ивици нервног слома. А деца ће тек да порасту…

* * *

Шта рећи на све то? Помислићете како је ужасно бити жена „компјутераша”. Али не брините, навићи ћете се на то. Важно је само остати нормалан. Зато се посветите додатним активностима — гајите цвеће или везите гоблене, трачарите са пријатељицама, само пазите! Будите тихе, не узнемиравајте свога супруга док обавља научно-истраживачки рад.

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Razbijanje Linux mitova: kada je potreban restart?

2008-07-17T10:18:06+00:00

Jedan stari Linux mit kaže da je Linuxu potreban restart samo kada se nadograđuje kernel. U zadnjih nedelju-dve, pade mi na pamet da taj mit konačno stavim na probu.

Držao sam laptop upaljen nekih 11 dana, i radio na njemu uobičajne stvari: sve od firefoxa do podešavanja apachea, na nekoliko lokacija i barem 4 različite mrežne konfiguracije. Evo par zapažanja:

Linux kernel je stabilan k’o planinski jarac. Ni jednom nije štucnuo za tih desetak dana.

Od ostailh sistemskih stvari, nije bilo mnogo problema. X je lepo ulazio i vraćao se iz suspenda, bežična mreža takođe (sa sve ndiswrapperom). Menjanje mrežne konfiguracije je jedina stvar koju je malo teže izvesti bez restarta: Gnomeovi alati znaju da se zabudale, pa poznavanje komandne linije nije na odmet. (beleška sebi: ubuduće proveri da li su ti dobro podešene adrese DNS servera kad menjaš mrežnu konfiguraciju) Mali problem se javio i kod automatskog podešavanja osvetljenja monitora: posle par dana puštanje filma je zatamnjivalo ekran umesto da ga prosvetljuje, ali bitno je da su ručna podešavanja još uvek radila.

Za razliku od kernela programi koje redovno koristim ne mogu da se pohvale takvom stabilnošću…

Gnome-Do u trenutnoj inkarnaciji ima gadno curenje memorije, pa je poželjno resetovati ga svakih par dana. Kod Firefoxa je to svedeno na prihvatljivu meru, ali sam i njega često resetovao, najviše da bih uz najmanji trošak mreže ponovo učitao sve otvorene tabove, i da bih zatvorio Java plugin, koji takođe curka memoriju i opterećuje procesor bez nekog posebnog razloga. Liferea puca sama od sebe gotovo redovno.

Ali sve su to problemi koji se mogu rešiti bez resetovanja kompjutera: velika modularnost omogućava da se resetuju sve komponente zasebno (grafičko okruženje se može resetovati, svi servisi se mogu resetovati…) tako da je stari mit sa početka članka, barem za mene, tačan.

A zbog čega sam na kraju resetovao sistem? Slučajnost — umesto suspend dugmeta pritsnuo sam restart. Prokleti touchpad… Još bi on radio da nije bilo toga…

Бебе тунси на babinokia.com

2008-07-15T20:31:21+00:00

Узех мало да прегуглам слике тражећи неки луди аватар за Pidgin, и налетим на ово. LONEY TOONES KIDS тема за S60v3 Nokia телефоне, за коју је искоришћена сличица коју сам давно векторизовао за рођенданску позивницу мог Михаила. И уредно копирајт на дну стране.

Само је ситница у целој причи то што сам ја векторизовао у Inkscape-у малу сличицу са сајта Cartoon Network.

О квалитету и изгледу теме/скина нећу да коментаришем.

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

WordPress 2.6

2008-07-15T13:31:16+00:00

Ево нове верзије „ковачнице речи“. Аутоматизована надоградња помоћу додатка WPAU прошла је „ручно“ јер аутоматизована због забрањеног exec()-а на серверу није могућа.

Има пар занимљивих унапређења, попут:

опис испод слике додаје се у уређивачу слика и приказује у тексту чланка/стране;
приказ изгледа теме пре примене (енг. preview) тако да више није потербан додатак Theme Test Drive и слични;
додаци (енг. Plugins) су сада подељени у целине: активни, скоро коришћени и неактивни, и могуће је изабрати више од једног додатка „штиклирајући“ кућице ради укључивања, искључивања, одн. брисања;
ту је и дугменце „Press This“ за брзо додавање чланака о садржају који се пронађе на вебу;
слике у галерији могу да се сортирају методом „превуци и пусти“;
на дну уређивача чланака и страница налази се одељак „Post revisions“ који омогућава увид у ревизије, т.ј. измене текста са могућношћу упоредниг прегледа разлика између две ревизије, те враћање сачуване верзије текста као актуелне.

То су занимљивости које сам уочио при првом „трчању“ кроз нову верзију. Са осталим новотаријама ћу се упознавати у ходу.

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Мали ремонт окружења

2008-07-10T17:42:27+00:00

Управо сам завршио са малим ремонтом мог радног окружења и нисам претерано задовољан учињеним.

Наиме, пошто су вентилатори у кућишту жестоко почели да дрндају у последње време правећи на тренутке неподношљиву буку, покушао сам исту да санирам уклањањем прашине из кућишта и подмазивањем вентилатора.

Прво сам усисивачем усисао велике наслаге прашине са задњих и предњих отвора оклопа кућишта, потом са дна кућишта, а онда црево од усисивача сместио у издувни отвор и примитивним „компресором“ издувао прашину из свих каналића и са свих шипчица. Очекивано је највише прашине излетело између листића хладњака за процесор, а потом (мада чини ми се и више) из напајања. Људи моји, одавно оволико ђубрета нисам истерао из машине, имам утисак да је изашао облак од најмање 1,5 кубних метара прашине. Верујем да је комшилук, пошто сам прашину издувавао на прозору, помислио да је неко пласирао димну бомбу. Али, гаражу немам, а ни ауто да однесем машину у сервис на издувавање

Осовине и ротор&статор вентилатора сам напрскао спрејом WD40 (жив био ко га измисли), вратио све назад и направио нови размештај. Кућиште сам ставио са стране стола, на месту где је био subwoofer, док сам subwoofer сместио испод стола, па сада имам и више простора да шутирам ногама кад ми дође, не ризикујући да ће хард диск од стреса да се шлогира

Ах да, обрисао сам и прашину са звучника, и са стола (чак)! Истина, мрзело ме је да обришем екран монитора (ко ће сад да иде по влажну крпу са микрофибер влакнима, тзв. „магичну крпу“).

Кад оно, међутим. Покренем машину и зачујем исто шклопотање вентилатора као и до сада. На срећу, брзо је престало, али сада пошто је кућиште на „дохват уха“ лако оцених да је проблем до 12 cm вентилатора који избацује топао ваздух на задњој страници кућишта, испод напајања. Време је да га после 5 година променим, поштено је одслужио своје

Корисна адреса: www.acoustic-alchemy.net

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Оптимално летовање

2008-07-07T06:19:49+00:00

Ове године (вероватно, пошто нисмо планирали) не идемо на море у току лета (ч. летовање), али не значи да до септембра можда и не одемо.

Обзиром да смо се прошле године жестоко сморили чекајући петнаести дан за повратак „са летовања“, сада се већ питам, колико је оптимално времена потребно да се на мору одмориш а да ти не постане обавеза искоришћавање тог слободног времена?

Да ли је седам дана премало или довољно, обзиром да су сви аранжмани код туристичких агенција углавном 7 или 10 дана? Једно је сигурно, док Даца и ја не кренемо сами на летовање, или деца буду довољно велика и самостална да се могу старати о себи, више од 10 дана не долази у обзир.

Занимљиве везе: Бокешки речник

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Istanbul i sve ostalo

2008-07-05T20:26:50+00:00

Istanbul, foto: Robin(o), CC by-nc-sa

Vratih se prekjuče iz Petnice, par sastanaka u Beogradu, sve FOSS related.

Kofer spakovan (kupljen jutros kod kineza), karta učitana u MaemoMapper na vremešnom N770, a ja spreman za novi GUADEC, godišnje druženje programera i korisnika Gnoma. Moja prva poseta Istanbulu, biće prilike i da se vidim sa nekim prijateljima iz BEST-a.

Uz kratak povratak u Beograd, produžiću na more, a onda krajem avgusta ostaje da dovršimo posao za OpenOffice.org 3.0. Planovi su veliki.

Boža Đelić novi ministar nauke, i ja verujem da je to sjajna vest. Očekujem da će i ciljevi ministarstva biti odgovarajuće značajni. Sagledavanje naše pozicije i ispravni prioriteti, ulaganje za viziju, saradnja sa svetom. Pravo spoznavanje značaja razvoja za budući ekonomski napredak.

Фајерфокс 3 за Гиниса

2008-07-03T05:17:11+00:00

Акција постављања (а не обарања, пошто раније тако нешто није постојало) Гинисовог светског рекорда (Википедија) у броју преузимања једног софтвера за 24 сата, а коју је организовала Задужбина Мозила, озваничена је јуче (или боље рећи ноћас).

Од 17. јуна у 19:16 (CET) до 18. јуна у 19:16 (CET), Фајерфокс 3 преузет је 8.002.530 пута. До данас је ова верзија преузета у 28.578.020 примерака.

Занимљиво је видети ко ће први кренути у обарање овог рекорда…

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Eee PC na Debianu?

2008-06-23T19:27:35+00:00

Distrowatch je za današnji weekly sjajno iskopao thread ove na Debianovoj Eee PC mailing listi koji nagovestava tesniju saradnju između Asusa i Debiana.

Sudeći po onome što se da videti, Debian i Asus će uspostaviti saradnju za koju će tajvanska firma angažovati pet svojih zaposlenih kao podršku ukoliko se za to ukaže potreba (”working relationship in place between Asus and Debian, with backup provided by five other Asus employees” u originalu).

Osnovne crte budućeg pakovanja za eee se već naziru, mada je stvar još uvek u povoju. Kao okruženje se pomunje LXDE (probao sam ga na kratko, pa bolje da ne pišem nista dok ga ne zaskočim konkretnije), dok će kako stoje stvari najveći posao biti vezan za instaler i ACPI skripte. Trenutni problem su WiFi drajveri, pa će, ukoliko se ne stvori neko slobodno rešenje, biti jako teško napraviti out of the box Debian za eee. Ako bude biće, da bi valjalo, valjalo bi.

Фајерфокс 3 и лоши сертификати

2008-06-22T09:17:42+00:00

Ако користите фришки Фајерфокс 3 локализован на српски језик и њиме набасате на сајт који користи неисправан SSL сертификат, добићете обавештење о томе.

Ово може да буде проблем са подешавањем сервера, или неко можда покушава да се представи као тај сервер.

Ако сте се успешно повезали на овај сервер у прошлости, ова грешка може бити привремена па има смисла да ласније покушате поново.

Или додајте изузетак…

Међутим,кликом на везу „Или додајте изузетак…“ добија се само следећа напомена:

Немојте додавати изузетке ако користите везу којој не верујете у потпуности, или ако нисте навикли да добијате упозорења о овом серверу.

Од дугмади за одбацивање/додавање изузетка ни трага, ни гласа.

На срећу, проблем је лако решив и већ сам га пријавио на Мозилину бубаждају. Све што треба урадити је из директоријума locale/browser/, који се налази у JAR архиви chrome/sr.jar, отворити датотеку netError.dtd y омиљеном уређивачу текста и на самом крају датотеке линију:
<!ENTITY securityOverride.warningText "<p>Немојте додавати изузетке ако користите везу којој не верујете у потпуности, или ако нисте навикли да добијате упозорења о овом серверу.</p>">

заменити следећим садржајем:
<xul:button xmlns:xul='http://www.mozilla.org/keymaster/gatekeeper/there.is.only.xul' id='getMeOutOfHereButton' label='&securityOverride.getMeOutOfHereButton;'/> <xul:button xmlns:xul='http://www.mozilla.org/keymaster/gatekeeper/there.is.only.xul' id='exceptionDialogButton' label='&securityOverride.exceptionButtonLabel;'/> ">

Након ове интервенције и чувања измењене датотеке netError.dtd, а након тога поновним покретањем Фајерфокса, проблем ће бити решен и испод информативног текста ће се појавити два дугмета која су раније недостајала.

Додатак: ова грешка је већ била пријављена, а проблем узрокује Translation Toolkit који је Филип користио за локализацију. Углавном, не шкоди да решење стоји и овде…

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

ODF za wiki: Da li vaš wiki može ovo?

2008-06-19T17:06:11+00:00

Uz naslov „Da li vaš wiki može ovo?“, Kay Ramme je predstavio novu, drugačiju integraciju OpenOffice.orga sa ovim osnovnim formatom za web budućnosti:

Sve to uz pomoć ugrađene podrške za WebDAV, i XSLT-a koji od ODF dokumenta pravi HTML, i nešto koda na serveru, bez ikakvih izmena u OpenOffice.orgu, što samo pokazuje snagu platforme za nove proizvode.

Za nestrpljive, već postoji dodatak uz koji je moguće jednim klikom izvesti ODF u MediaWiki (sistem koji stoji iza Vikipedije), a tu je i podrška za GoogleDocs. Ni blogovi nisu zapostavljeni.

Firefox 3

2008-06-17T21:22:15+00:00

Dođe i utorak, 17. jun. Sada znamo da ćemo za 20tak sati imati novi ginisov rekord, i baš sam znatiželjan da vidim dokle će dogurati. sr.openoffice.org broji ~500 preuzimanja izdanja 2.4.1 od objavljivanja u nedelju, nešto mi govori da će Firefox imati jedno 5 nula više.

Makedonski hakeri organizuju žurku, sa sve tortom u liku omiljene nam lije, želim im dobar provod!

Ovo je i prvo izdanje koje je dostupno na srpskom jeziku. Filipe, bravo! Dok sam gledao ovako sa strane nisam siguran da bih imao volje da sve izguram do kraja. A i prevod deluje fino ispeglan, uz više originalnih ideja. Sve prečice sa tastature rade (makar pod Gnomom), što je ranije bilo problem.

Ne znam da li je za prevod bilo neke koristi od projekta lokalizacije koji je realizovan na Elektronskom fakultetu u Nišu, pričalo se da će se iskoristiti prevod pomoći, ali ne znam šta je ostalo na kraju. Po planu taj projekat treba da traje još nekoliko godina, pa pretpostavljam da će se nišlije priključiti zvaničnom prevodu.

Ipak 3.5.9

2008-06-15T17:08:02+00:00

Debianov KDE tim ipak je odlučio da u Leniju podrazumevani KDE bude 3.5.9. Od 4.1 po defaultu dakle nema ništa, mada će biti bekportovan.

Iako mi se odluka na prvi pogled nije dopala, razlozi za nju su prilično objektivni i razumni. Ana Guerrero je obrazložila ovu odluku na svom blogu.

OpenOffice.org 2.4.1

2008-06-14T17:09:23+00:00

Dok očekujemo 3.0 u septembru, stiglo je izdanje 2.4.1 u tri varijante sučelja — srpski ćirilicom, srpski latinicom i engleski. Da se ne ponavljam, pročitajte zvanično saopštenje na sr.openoffice.org.

Novo, novo novo: Ok, kako sam i obećao, stiže poboljšano izdanje za GNU/Linux sa podrškom za gstreamer tako da multimedija u OpenOffice.org Prezentaciji sada potpuno radi! Sve je prevedno sa -02 zarad ubrzanja, uklonjena zavisnost za libaudio2, dodata podrška za kalendare iz Evolucije, a ugurane su i još neke zakrpe. Nove arhive imaju infiks _gst_ u nazivu datoteka, i mogu se preuzeti sa strane za preuzimanje. Za ceo info pogledajte zvanično saopštenje.

Валкнут на српском

2008-06-14T11:54:02+00:00

Валкнут (Valknut) је графички клијент за размену података „један-на-један“ протоколом DC. Изграђен је на Qt графичкој библиотеци и тренутно је доступан у верзији 0.3.14 (Qt3) и 0.4.0 (Qt4). Моју рецензију верзије 0.3.7 можете да прочитате у архиви „Света компјутера“.

Започео сам и приде доста одмакао са локализацијом Валкнута на српски језик. Када буде било готово, бићете обавештени, што овде на записима, што ChangeLog-ом самог Валкнут пројекта, надам се још у верзији 0.3.15 и 0.4.1 које ће угледати светлост дана за који дан (можда)

Ево како то изгледа у неком пред-предиздању локализованог сучеља (кликни на слику за пуну величину).

Е да, да не заборавом случајно, биће локализован и на ћирилици и на латиници, да ми се латиничари неби превише љутили и осетили дискриминисано

Додатак (16.06.2008): Тренутно издање изворна језичке датотеке valknut.sr_RS.ts.bz2 и њена бинарна (компајлирана) верзија valknut.sr_RS.qm.bz2. Узете су у обзир примедбе до Милошевог коментара бр. 5.

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.

Lagano zamrzavanje

2008-06-11T20:07:15+00:00

Debianov razvojni tim početkom meseca objavio je nove detalje o planovima za Lenny. Da li će stići za septembar videćemo, a u međuvremenu je objavljena druga beta verzija DI-a.

Iako svakodnevno odradim po jedan update u naletu i preletu obaveza nisam primetio dokle se stiglo. Pogled na release update od pre devet dana otkriva nekoliko zanimljivih detalja.

Freeze nekih delova sistema bi trebalo da je već počeo, Perl i Python su updateovani, dok će default GCC u Leniju biti 4.3. Init skriptovi će biti kompatiblini sa dependency-based init sistemima, mada za sada u testing repoima nema ni jednog, a podrazumevani shell bi trebalo da postane dash.

KDE 4.1 još uvek nije potpuno izvesan ali se koja vec 4.1 alfa/beta/šta god nalazi u experimentalu i redovno apdejtuje. GNOME će sasvim verovatno biti 2.22, s tim što su Nautilus 2.22 i GVFS trenutno u unstableu, a da li će stići u Leni videćemo. FF, ups, Iceweasel 3 i xulrunner 1.9 će takođe biti deo izdanja.

DI beta 2 instalira 2.6.24 i ima fensi grafiku na inicijalnom ekranu, full enkripciju fajl sistema i još što šta…

Naročito mi se dopada što je amd64 port, ako se da tako reći, postao ravnopravan sa i386, pošto se u bliskoj prošlosti dešavalo da paketi za 64bit kasne. KDE 4 u experimentalu je čak svežiji i brže se apdejtuje rekao bih.

Ukratko, ukoliko se dvoumite da instalirate ili probate Lenny sada je možda pravo vreme, mada već duže vreme nemam problema sa njim. Ukoliko sve bude kako treba, postaće stable, i to dobar stable u septembru. Nedeljni ISO-i su ovde, a ekipa ovde.

sr.openoffice.org i na latinici

2008-06-07T06:05:19+00:00

Od danas su web strane OpenOffice.org projekta u Srbiji dostupne i na latinici.

Takođe sada postoji i lokalizovana navigacija i na ćiriličnoj i na latiničnoj verziji.

E sada red je da kažem i par reči o ovom hacku. OOo infrastruktura je jako zamuljana i neopisivo loša za višejezične lokacije. Šta se zapravo dešava je da se datoteke koje stavite u CVS dodatno obrađuju i dodaje im se sadržaj na engleskom što uključuje i navigaciju, kolonu sa leve strane (u koju biva ubačen deo druge datoteke), zaglavlje i podnožje.

CSS-om je onda moguće sakriti delove koji ne treba da budu prikazani (poput već pomenute kolone sa leve strane).

E sada kako je sr.openoffice.org zapravo lokalizovan? Najpre je u stranicu uključen duplikat određenih <div> oznaka sa lokalizovanim sadržajem, i dodat CSS (oko koga sam se dugo natezao), a koji ih smešta ispod onih na engleskom jeziku u koliko-toliko razumnom položaju. Ovo je ono što se vidi ako je JavaScript isključen. Zatim mali JavaScript odradi zamenu engleskog sadržaja lokalizovanim i sakrije duplirane slojeve. Na kraju, drugi komad JavaScripta pročita adresu trenutno učitane strane i zavisno od odabranog pisma zameni veze u navigaciji i vezu za promenu pisma.

Ako je JavaScript isključen, lokalizovani sadržaj se prikazuje ispod engleskog zaglavlja, a navigacija ostaje na ćirilici na svim stranama (pa i latiničnim) ali je moguće pratiti linkove po stranici. Još jedna sitnica, veza za promenu pisma šalje na početak, a ne na latiničnu verziju tekuće stranice. Ali ko još danas JavaScript drži isključen? ;)

Ostalo je još da proverim da li Internet Explorer pravi neke gluposti...

Заједница локализује документацију за OpenOffice.org

2008-06-02T07:21:12+00:00

УПОЗОРЕЊЕ: Пре него што прокоментаришете овај запис устаљеним „коме то још треба“ или „не пада ми на памет да користим локализовани софтвер“, …, „па још на ћирилици!“ - склопите очи, седите, дишите дубоко, опустите се и пажљиво узмите у разматрање чињеницу да такав софтвер није ни намењен вама. Не трошите речи на хејт, боље напишите нешто конструктивно.

Е сада када сам написао „дисклејмер“, могу да наставим даље.

У суботу 31. маја у просторијама Удружења корисника ГНУ/Линукса из Новог Сада одржано је радно дружење (скуп, самит, окупљање, конвенција, конференција, назови га како хоћеш) са циљем договарања полазних основа и смерница за реализацију локализације документације за канцеларијски пакет OpenOffice.org.

Одакле идеја за ово?

Претходна акција локализације „Водича за кориснике“ из 2006. године није никад приведена крају, а чини ми се да је издавање приручника на хрватском језику допринело да се ствари помере са мртве тачке и код нас. Почетком маја заживела је идеја о спровођењу локализације документације за OpenOffice.org, усаглашене са актуелним издањима програма. Од прилике пар дана након тога, започели су планови за поменуто дружење које је и заказано за 31. мај (првобитно је било речи да се обави 24. маја, али како је тада било завршно вече Евровизије, или како год, због сигурног колапса у саобраћају одложено је за 31).

Ко је све био…

Озбиљност идеје показује тридесет учесника који су се окупили на овом скупу. Били су ту представници LUGoNS, Мреже за слободан софтвер Србије, тим за локализацију канцеларијског пакета OpenOffice.org, те представници заједница Fedora, Slackware и Ubuntu у Србији. Од познатих играча на домаћој сцени слободног софтвера били су ту Иван Јелић, Горан Ракић и Данило Шеган.

Полазна тачка и циљеви

Пре скупа је постављена званична страница овог пројекта на адреси openoffice.ns-linux.org, одакле се могу пратити сви даљи кораци и дешавања у вези са овим пројектом.

Укратко, за почетак ће се одрадити локализација „Приручника за миграцију“ у ћириличном писму са коришћењем снимака локализованог ћириличног сучеља. Планирано је да сваки учесник дневно преведе у просеку 2 странице упутства, што даље даје рачун да време потребно за превод документа износи број страница документа ÷ 2. Преводиће се стандардне ПО датотеке које ће Горан припремити извлачењем из ODT датотека у којима се налази документација, а након свршетка превода и прилагања снимака локализованог сучеља, вратити назад у ODT.

Из мог угла гледано…

Оно што ми се у самом старту није свидело и за шта сматрам да је потребно мало флексибилности јесте услов „2 стране дневно“, с тим да ако документ има 10 страна, можеш првог дана урадити све а наредна 4 дана не радити ништа, или обрнуто. Услов за учешће је такође и „не преузимај материјал за превод ако не можеш да га завршиш у року“. Ове две чињенице су главни разлози зашто се нисам нашао међу пет пријављених за локализацију одмах на самом скупу. Мора постојати могућност да преведеш део и вратиш га назад ако из неког разлога не можеш да довршиш, а онда неко други да настави даље. Када поново можеш да радиш, узмеш, радиш, и вратиш назад, готово или делимично урађено.

Ставка „преводи се документ по документ, без прескакања“ има смисла јер обично бива да се сви пријављују и узимају мале документе, док они озбиљни и обимни остају за крај, што није добро.

Прикључите се пројекту

Ако желите да се прикључите овом пројекту или желите да питате нешто у вези њега не устручавајте се да то учините на форуму предвиђеном за овај пројекат.

Написао Александар Урошевић за блог Записи. Слободна употреба садржаја у складу са BY-CC-SA 3.0 лиценцом.